Comic cons je mnogo više od samo cosplaya


Dok sam bio u Japanu prošle sedmice, dobio sam poziv da prisustvujem Tokyo Comic Conu. Kada su moji prijatelji saznali, pitali su me da li bih išla u cosplay. Prvo, bio sam na odmoru i, pošto nisam ranije bio na Comic Conu, nisam ni pomislio da imam kostim pri ruci. Drugo, originalni dizajn odjeće koju sam bio sklon da nosim bio je više od 91 kilogram uretana, bambusa i pamuka i zahtijevao je cijev za kisik jer je unutra bilo tako vruće. To bi bilo odijelo Godzile koje je Toho Co. naručio za prvi od 33 filma u kojima glumi kralj svih čudovišta. (Takođe je poprskan betonom za prugasti ljuskavi izgled.) Na kraju, odeća je postala lakša, iako još uvek nije bila lakša: Glumci koji su igrali Godzilu uvek su se plašili pada licem napred u ogromnom jezercu kroz koje su gazili radi okeanskih scena , jer bi se kostim mogao napuniti vodom i potencijalno ih udaviti. Rekao sam da ću ići na konvenciju u civilu, ali maštam o tome da… pa, da imam tajni identitet.

U svakom slučaju, na Comic Con ne idete u kostimima u Japanu. Morate kupiti posebnu kartu koja vam daje pristup rodno specifičnim svlačionicama u kojima se možete transformirati u superheroja ili fantastičnu tvorevinu svojih fantazija. Sve dok ne izlažete određene dijelove svoje anatomije, nosite donje rublje (čak i ispod kupaćeg kostima) i ne možete koristiti svoje rekvizite, sve je u redu. Ista opća pravila vrijede u San Diegu, mjestu najvećeg Comic Con-a u SAD-u. Ali u Kaliforniji možete putovati na okupljanje dok ste obučeni kao svoj skoro svemoćni alter ego: Samo se nemojte pokazivati ​​letećim ulazom .

U ogromnom kongresnom centru Makuhari Messe u gradu Čiba, koji je sat vremena vožnje od stanice u Tokiju u centru glavnog grada Japana, bilo je sasvim dovoljno ljudi u kospleju. Među njima: mnogo Deadpoola kao i mladih žena (i nekih muškaraca) u varijacijama kostima francuskih sobarica; a Santa Vader; veoma visok Din Grogu (kolokvijalno poznat kao Baby Yoda); ogroman broj likova inspirisanih animeom i mangom za koje nikad nisam čuo; i bizarna produkcija nalik na WrestleMania čudno odjevenih grapplera u očigledno koreografiranim borbama.



Detaljnije na izvornom linku >>>