Autor PK Balachandran/Sunday Observer
Kolombo, 8. decembar: Sekularni i hinduistički nacionalistički istoričari žestoko se bore oko ideologije i postupaka Tipu Sultana, 18. Stoljeća indijski muslimanski vladar južnoindijske države Mysore.
Borba ima širok politički značaj s obzirom na uspon agresivnog hinduističkog nacionalizma u Indiji od 2014. godine, kada je na vlast došla Bharatiya Janata Partija (BJP) na čelu s premijerom Narendrom Modijem, a opoziciona Kongresna stranka uzvratila je iznošenjem argumenata u korist sekularizma i hindu-muslimansko jedinstvo, a ne hindu-muslimanska podjela.
Tipu Sultan (1751-1799) njegovi obožavatelji blistavo opisuju kao “Tigra iz Mysorea” jer je poginuo hrabro boreći se protiv Britanaca na bojnom polju u Srirangapatnamu 4. maja 1799. godine.
U stvari, Tipu je bio prvi indijski vladar koji je poginuo u borbi protiv Britanaca. Jedini drugi indijski vladar koji je poginuo u borbi protiv Britanaca bio je 19th.Vjekovni vladar Rani Lakshmibai iz Jhansija u sjevernoj Indiji. Ubijena je na bojnom polju kod Gvaliora u centralnoj Indiji 1858. godine tokom prvog indijskog rata za nezavisnost.
Ali u očima britanskih kolonijalnih i hinduističkih nacionalističkih istoričara, Tipu je bio “bijesni muslimanski fanatik” koji se upustio u nasilno preobraćenje Hindusa u islam. Hindu nacionalistički istoričari trenutno su u energičnoj kampanji da uklone Tipua iz panteona indijskih boraca za slobodu.
Već su prekinuli proslavu njegovog rođendana (Tipu Jayanthi) u državi Karnataka gdje se nalazi Mysore. Između 2016. i 2018., sekularna Kongresna vlada u Karnataki slavila je Tipu Jayanthi sa velikom procesijom 10. novembra svake godine. Ali pošto je BJP vidio Tipua kao ‘tiranskog, antihinduističkog vladara’, poštovanje Tipu Jayanthi je zaustavljen 2019. nakon što je došao na vlast.
Hindu nacionalistički pogled
U svojoj nedavno objavljenoj knjizi pod naslovom: Tipu Sultan: Saga o Mysore's Interregnum (1760–1799), Istoričar sa sjedištem u Banglaoreu Vikram Sampath kaže da je 1761. Tipuov otac, “makijavelista” Haidar Ali, zbacio svog poslodavca i dobrotvora, hindu Maha raju iz Mysorea, i preuzeo vlast.
“U životu ispražnjenom ratom, otac i sin su vodili Mysore kroz četiri važne bitke protiv Britanaca, nazvane Anglo-Mysore ratovi. Prva dva, predvođena Haidarom Alijem, bacila su na koljena englesku istočnoindijsku kompaniju. Goneći neprijatelja do samih kapija Madrasa, Haidar Ali je natjerao Britance da potpišu tako ponižavajuće ugovore koji su vratili šokove u London”, kaže Sampath.
“U dijaboličnoj ratnoj žeđi, nakon što je naslijedio svog oca, Tipu je pokrenuo smrtonosne napade na Malabar, Mangalore, Travancore, Coorg i ostavio za sobom trag smrti, razaranja i još goreg, masovnih konverzija i skrnavljenja vjerskih objekata, “, dodaje Sampath.
“Dok je bio pronicljiv administrator i hrabar vojnik, strateški takt prema protivnicima i diplomatska ravnoteža koju je Haidar Ali nastojao održati s hinduističkom većinom bili su opasno narušeni Tipuovom bezumnošću po pitanju vjere.”
„Društveni karton ovog vladara iz osamnaestog veka bio je sve samo ne čist. Pa ipak, jednostavno se ne može poreći njegov položaj poznatog vojnog ratnika i jednog od najmoćnijih vladara južne Indije”, zaključuje Sampath.
Mohibbul Hasanov suprotan pogled
Međutim, Samptova procena Tipua u oštroj je suprotnosti sa onom koju je dao prof. Mohibbul Hasan, koji je predavao istoriju na Univerzitetu u Kalkuti i Univerzitetu Jamia Millia u Delhiju.
Pozivajući se na izvorne izvore, prof. Hasan pokazuje da je Tipu zapravo bio sekularni i progresivni vladar koji je Mysore učinio najprosperitetnijom kneževinom 18.th.Century India. Prema njegovim riječima, ismijavanje Tipua sada je zapravo zasnovano na “zlonamjernoj propagandi” koju sprovode britanski hroničari i istoričari.
Ta zapažanja sada vraćaju hinduistički nacionalistički istoričari kao dio veće kampanje za rušenje marksističke/nehruvijanske i sekularističke indijske historiografije.
Prof. Hasan se prisjeća toga u svojoj publikaciji iz 1811. godine Odaberite Pisma Tippoo SultanaW. Kirkpatrick, opisuje Tipua kao “netolerantnog fanatika i bijesnog fanatika” koji se upuštao u prisilna preobraćenja, masovna obrezivanja, uništavanje hramova i konfiskaciju hramovne zemlje. Kirkpatricove stavove kasnije su ponovili M. Wilks (1864) i HH Dodwell u svom Kembridž istorija Indije (1929).
Prema prof. Hasanu, ako su britanski hroničari obojili Tipua u tamne boje, to je bilo zato što je odbio da oda počast; pokušao da postavi Nizam iz Hyderabada i Marathe protiv njih; i tražili savez sa svojim evropskim rivalima, Francuzima.
Non-communal
Da Tipu nije bio zajednica, vidljivo je iz činjenice da su brojni najviši zvaničnici u njegovoj vladi bili hindusi. Purnaiya je bio Mir Asaf (zadužena za prihode i finansije). Krishna Rao je bio njegov blagajnik. Shamaiya Iyengar je bio ministar policije i pošte. Subba Rao je bio njegov šef Peshkar (glavni sekretar). Srinivas Rao i Appaji Ram bili su njegovi bliski pouzdanici.
Njegovi agenti na Moghul sudu u Delhiju bili su Mool Chand i Sujan Rai. The Faujdar od Coorga je bio Nagappayya, braman. The Asafs (službenici za prihode) u Coimbatoreu i Palghatu bili su bramani. Šef Tipuove neregularne konjice bio je Hari Singh. Rama Rao i Sivaji, Maratha, komandovali su njegovom redovnom konjicom. Tipu je poslao jednog od svojih hinduističkih generala, Sripata Raoa, da uguši pobunu Naira u Malabaru.
Aided Hindu Temples
Godine 1916., direktor arheologije vlade Mysorea, K. Narasimhachar, otkrio je gomilu pisama u Sringeri Sankari Math (manastir), što je pokazalo da je Tipu mnogo pomogao manastiru i njegovom poglavaru Sringeri Sankaracharyi.
Godine 1791. manastir je pretresao i opljačkao poglavica Maratha, Raghunath Rao Patwardan, a Sankaracharya je zamolio Tipu za pomoć da ga obnovi. Duboko ožalošćen, Tipu je uzvratio rekavši: „Ljudi koji su zgrešili protiv takvog svetog mesta sigurno će trpeti posledice svojih nedela ni u kom trenutku“ i zamolio je svoje zvaničnike da pošalju novac i žito kako bi idol boginje Sarade mogao biti posvećeni. On je takođe poklonio palanku Sankaracharyi i zamolio ga da se moli za prosperitet svog domena.
Tipu je doprinio hramu Lakshmikanta u Kalaleu u Nanjangud taluku; hram Narayanaswami u Melkoteu; hram Srikantheswara u Nanjangudu i hram Ranganathaswami u Srirangapatnamu, sve u Karnataki. Zelenkasta Shivalinga u hramu Nanjandeswara je poznata kao Padshalinga jer ga je poklonio Tipu, Padšah ili ‘vladar’.
Prema Sanadu, Tipu je “naredio” nastavak bogosluženja u hramu Tirupathi Venkatachalapathi. Biograf Hasan se pita da li bi Tipu dozvolio da hramovi Ranganatha, Narasimha i Gangadhareswara funkcionišu u tvrđavi Srirangapatnam da je bio islamski fanatik.
Tipu je takođe bio vatreni vernik u astrologiju i svakodnevno se konsultovao sa astrolozima, prvo ujutru.
O prisilnim konverzijama
Tipu je naširoko optužen da se upuštao u prisilno preobraćenje u Kerali i Coorgu. Ali prema prof. Hasanu, Tipu je rekao svom francuskom generalu, Cossignyju, da je naredio nasilno preobraćenje Naira i Coorgisa jer su te zajednice više puta dizale pobune. Prijavljeno je da je u Coorgu preobraćeno 70.000, ali to nije moglo biti tačno jer ukupna populacija Coorga nije bila toliko, ističe Hasan. Punganuri Ramachandra Rao, u njegovom Memoari Hydera i Tippooa (1849) kaže da je samo 500 preobraćeno u Coorgu.
Hasan priznaje da su katolici u Kanari bili nasilno preobraćeni, ali to je bilo zato što su pomogli Britancima da poraze Tipu kod Mangalorea. Tipu nikada nije pokušao da preobrati lojalne podanike, tvrdi Hasan.
Administrativne inovacije
Hasan kaže da je Tipu dao Mysoreu progresivnu upravu. Ističe da je J. Mill u svojoj Istorija Britanske Indije (1848), priznao je da je Tipu kao vladar zadržao „povoljno poređenje s najvećim prinčevima Istoka”. Tipuova zemlja je bila „najbolje kultivisana i najprocvatnija u Indiji“, dodaje Mill.
Tipu je racionalizovao administrativni sistem; riješio se privatnih posrednika; podsticala lokalna industrija; tražio je francusku industrijsku tehnologiju i pokušao poslati jednog od svojih sinova u Francusku na moderno obrazovanje.
Osnovao je raketni puk u svojoj vojsci. Nakon njegovog poraza 1799. godine, Britanci su u Tipuovoj tvrđavi otkrili čak 600 lansera, 700 ispravnih raketa i 9.000 praznih raketa, od kojih su neke otpremljene u Britaniju da ih replicira. Kraljevski artiljerijski muzej u Woolwichu u Velikoj Britaniji čuva neke od njih.
Tipu je tražio vojnu pomoć od Afganistana i Irana za borbu protiv Britanaca u južnoj Indiji. On je takođe bio prvi indijski vladar u 18. veku koji je promovisao međunarodnu trgovinu, nakon što je poslao trgovinske delegacije u Avganistan, Iran, Tursku i Mijanmar.
KRAJ
