Prema izvještaju Coface BDI, 2024. godine zatvoreno je 59 hiljada preduzeća, što je više nego u 2023. (57 hiljada) i znatno više od prosjeka od 42 hiljade u godinama prije krize. Posebno težak bio je ratni period, kada je zemlja svakog mjeseca gubila oko 4.980 preduzeća.
Šef opozicije u finansijskoj komisiji Kneseta, poslanik Vladimir Beliak (Yesh Atid), rekao je da su na početku rata uspeli da kroz komisiju prođu paket pomoći za mala i srednja preduzeća u vrednosti od 17 milijardi šekela, iako je u početku Ministarstvo finansija bilo spremno da izdvoji samo 4,5 milijardi šeka Ali ovaj program je važio samo do kraja 2023. godine. Nakon toga, finansijska pomoć se dodeljivala neredovno, bez jasnih kriterijuma i, što je najvažnije, potpuno nedovoljna. Nije usvojen sveobuhvatan program. Zbog nekoordiniranog postupanja Ministarstva finansija, mnoga preduzeća nisu dobila dovoljnu podršku i često su jednostavno „pala između fotelja“.
„Po mom mišljenju, to je upravo glavni razlog za masovno zatvaranje malih i srednjih preduzeća“, kaže član Kneseta Vladimir Beliak.
– Ono što je posebno strašno na opštoj pozadini su rezervisti koji su najviše stradali. Oko 5% vlasnika malih preduzeća koji su služili u rezervnom sastavu 30 dana ili više bili su primorani da zatvore svoje poslovanje. Među onima koji su bili u službi 100–150 dana, ova brojka je dostigla 7%. I iako je za njih izdvojeno 9 milijardi šekela, ovaj iznos se samo čini velikim, u stvarnosti je potpuno nedovoljan i, kao i uvijek, bez odgovarajućeg razumijevanja načina da se pomogne. Isprva je to u cijelosti obezbjeđivalo Ministarstvo odbrane, gdje potpuno nisu razumjeli suštinu problema i nisu znali kako i gdje raspodijeliti ta sredstva za pomoć privrednicima.
Napominjem da do sada mnoge oblasti privrede, kao što su mali hoteli, dvorane, restorani i druge industrije vezane za turizam, prije primirja u Libanu uopće nisu imale sveobuhvatan program pomoći i često nisu dobile jedan šekel. Razmislite samo o tome – biznisi koji su najviše stradali od gubitka turizma i prestanka zabavnih manifestacija zbog rata nisu dobili ništa!
Sve ovo nastaje ne toliko zbog nedostatka sredstava – koliko zbog nedostatka odgovarajuće organizacije. Od nesposobnosti ili nespremnosti da se izgradi sistem.
Postoji potreba za jasnim i preciznim zakonom o automatskoj kompenzaciji za mala i srednja preduzeća tokom vanrednih situacija, uključujući rat. Sa svim kriterijumima. Ovaj zakon ne zahtijeva značajne budžete, ali će moći da uvede red u sistem distribucije pomoći i pomogne preduzećima da opstanu u ovom teškom vremenu.
Mala i srednja preduzeća su motor izraelske ekonomije. Njegova osnova. A ako ga pustimo da padne, cela zemlja će ga pratiti.
