Nerevidirani budžetski deficit Indonezije za fiskalnu 2024. godinu iznosio je 2,29 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, prema podacima koje je u ponedjeljak objavilo ministarstvo finansija. Brojka je manja od ranije procijenjenih 2,7%, ali odražava primjetan porast u odnosu na budžetski deficit za 2023. od 1,61% BDP-a.
Revidirani brojevi ističu stalne napore Indonezije da uravnoteži fiskalnu disciplinu sa potrebom da se stimuliše rast i investira u infrastrukturu i socijalne programe u najvećoj ekonomiji jugoistočne Azije. Iako manji jaz od očekivanog u 2024. godini može signalizirati bolje nego što se očekivalo fiskalno upravljanje, povećanje u odnosu na 2023. naglašava izazove s kojima se Indonezija suočava dok se kreće kroz globalnu ekonomsku neizvjesnost, fluktuirajuće cijene roba i rastuće razvojne zahtjeve.
Deficit u 2024. manji od očekivanog
Ranija vladina projekcija deficita od 2,7% za 2024. godinu revidirana je naniže jer je naplata prihoda premašila početne procjene, a potrošnjom se upravljalo efikasnije. Ministar finansija Sri Mulyani Indrawati pripisao je manjak deficita od očekivanog snažnijem ekonomskom rastu, većoj usklađenosti sa porezima i snažnim neporeskim prihodima, posebno iz sektora prirodnih resursa.
“Marljivo smo radili na optimizaciji prihoda i poboljšanju efikasnosti potrošnje. Broj od 2,29 posto odražava našu posvećenost održavanju fiskalne stabilnosti uz istovremeno rješavanje razvojnih potreba Indonezije”, rekao je Sri Mulyani na konferenciji za novinare.
Budžet Indonezije za 2024. postavljen je u pozadini oporavka globalnih tržišta i rastuće domaće ekonomske aktivnosti. Vlada je imala za cilj da ubrza ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, dok istovremeno upravlja javnim dugom i kontroliše inflaciju.
Poređenje sa učinkom iz 2023
Indonezija je 2023. godine zabilježila znatno niži budžetski deficit od 1,61% BDP-a. Ovo postignuće se uglavnom pripisuje oporavku nakon pandemije koji je podstakao ekonomsku aktivnost i ojačao priliv državnih prihoda. Vlada je takođe primenila strogu fiskalnu disciplinu 2023. godine, koristeći porast izvoza roba i povoljne globalne trgovinske uslove kako bi držala potrošnju pod kontrolom.
Međutim, 2024. je donijela nove izazove. Proširenju deficita u odnosu na prethodnu godinu doprinijelo je smanjenje globalnih cijena roba, rastuće globalne kamatne stope i potreba za povećanjem javne potrošnje. Vlada je naglasila da je povećanje u granicama kojima se može upravljati i da je usklađeno sa dugoročnim fiskalnim strategijama.
Ekonomski kontekst i ključni izazovi
Indonezija, kao najveća privreda jugoistočne Azije, uveliko se oslanja na izvoz prirodnih resursa poput uglja, palminog ulja i nikla. Iako su ovi sektori obezbjeđivali stalan tok prihoda posljednjih godina, oni su također osjetljivi na globalne fluktuacije cijena.
Budžetski deficit za 2024. odražava dvostruki izazov održavanja rasta uz osiguranje fiskalne održivosti. Ključni ekonomski udarci uključuju:
- Globalna ekonomska nesigurnost: Geopolitičke tenzije, prekidi u lancu snabdevanja i inflatorni pritisci u velikim ekonomijama stvorili su talasne efekte za Indoneziju.
- Usporavanje procvata robe: Prihodi od izvoza Indonezije u 2024. smanjeni su smanjenjem potražnje za ključnim proizvodima.
- Rastuće razvojne potrebe: Razvoj infrastrukture, smanjenje siromaštva i ublažavanje klimatskih promjena i dalje su visoko na dnevnom redu vlade, što zahtijeva povećanje potrošnje.
Uprkos ovim izazovima, procjenjuje se da će rast BDP-a Indonezije u 2024. godini ostati snažan na 5,1%, podržan snažnom domaćom potrošnjom i investicijama.
Projekcija deficita za 2025. na 2,53% BDP-a
Gledajući unaprijed, vlada je prognozirala budžetski deficit od 2,53% BDP-a za 2025. Ovo blago povećanje u odnosu na 2024. odražava planirane investicije u ključne sektore za pokretanje ekonomske transformacije.
Budžet za 2025. će se fokusirati na nekoliko strateških prioriteta:
- Energetska tranzicija: Ulaganja u projekte obnovljive energije kako bi se smanjilo oslanjanje na fosilna goriva i ispunili klimatski ciljevi Indonezije.
- Razvoj ljudskog kapitala: Povećano finansiranje obrazovanja i zdravstvene zaštite kako bi se povećala produktivnost radne snage i poboljšao životni standard.
- Proširenje infrastrukture: Nastavak razvoja puteva, luka i digitalne infrastrukture za privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne povezanosti.
Sri Mulyani je priznao da bi upravljanje budžetom za 2025. zahtijevalo pažljivo planiranje kako bi se uspostavila ravnoteža između fiskalne discipline i ekonomskog rasta. „Naša fiskalna politika osmišljena je tako da bude anticiklična, podržavajući privredu u trenucima potrebe, istovremeno osiguravajući dugoročnu održivost“, rekla je.
Pregled prihoda i potrošnje
U 2024. prihodi Indonezije premašili su očekivanja, vođeni:
- Jača poreska usklađenost: Poreske reforme i napori na digitalizaciji poboljšali su usklađenost i smanjili utaju.
- Rast neporeskih prihoda: Veće naknade i dividende od državnih preduzeća i sektora prirodnih resursa.
Na strani potrošnje, vlada je dala prioritet programima sa visokim ekonomskim i društvenim uticajem, uključujući:
- Subvencije za stabilizaciju cijena energije za domaćinstva.
- Direktna novčana pomoć za porodice sa niskim primanjima kako bi se ublažio uticaj inflacije.
- Ulaganja u projekte pripravnosti za katastrofe i klimatske otpornosti.
Tržišne i stručne reakcije
Finansijska tržišta su pozitivno reagovala na nerevidirane podatke o deficitu za 2024. godinu, pri čemu je indonežanska rupija u ponedjeljak pokazala skroman rast u odnosu na američki dolar. Analitičari su istakli da bi deficit manji od očekivanog povećao povjerenje investitora u indonezijsko fiskalno upravljanje.
„Indonezija nastavlja da pokazuje razborite fiskalne politike, koje su ključne za održavanje makroekonomske stabilnosti i privlačenje stranih investicija“, rekao je ekonomista Bank Mandiri Andry Asmoro.
Međutim, neki stručnjaci su upozorili da bi rastući deficiti u narednim godinama mogao predstavljati rizik ako ne bude praćen snažnim ekonomskim rastom. “Indonezija mora ostati na oprezu u pogledu vanjskih rizika, uključujući potencijalno usporavanje globalne trgovine i veće troškove zaduživanja”, rekao je Fauzi Ichsan, viši ekonomista i bivši centralni bankar.
Vladina strategija fiskalne politike
Okvir fiskalne politike Indonezije je ukorijenjen u zakonu koji nalaže da budžetski deficit ne bi trebao biti veći od 3% BDP-a. Vlada je privremeno odustala od ovog pravila tokom pandemije COVID-19 kako bi omogućila povećanu potrošnju, ali ga je ponovo uvela 2023. kako su se ekonomski uslovi normalizirali.
Budžeti za 2024. i 2025. pokazuju posvećenost vlade održavanju deficita ispod praga od 3%, iako se bavi ambicioznim razvojnim ciljevima. „Fokusirani smo na fiskalno zdravlje, ali nećemo se ustručavati od neophodnih troškova za postizanje naše vizije prosperitetne Indonezije“, naglasio je Sri Mulyani.
